Danas je tu jedan nekozmeticki post, ali lepota i zdravlje su u velikoj meri povezani, zar ne?! Želela sam da podelim sa vama moju priču o promeni načina ishrane, koja je dovela ne samo do smanjenja kilograma, već i do toga da se mnogo bolje osećam, jer sam otkrila da mi dosta stvari koje sam ranije redovno konzumirala, jednostavno ne prijaju. Nisam sigurna ni odakle da počnem, ali evo vratiću se unazad par godina kada sam polako počela da se gojim...
Nisam nikada imala problema sa težinom, bar ne očiglednih. Dešavalo se da se ugojim koji kilogram u toku zime, kao i većina ljudi, pa bi se sve vratilo na svoje do leta. Nikada nisam bila ni fizički aktivna jer mi je strašno dosadno vežbati- bilo u teretani, bilo u prirodi (to se ni sad nije promenilo, ali imam motivaciju pa sam se izborila sa tim problemom).
U februaru 2012. godine sam slomila nogu pa sam zbog tih nesrećnih okolnosti bila vezana za krevet više od mesec dana. Naravno, to je rezultiralo gojenjem. Kako nikada ranije nisam bila na dijeti, odlučila sam da na internetu potražim onu koja što kraće traje, kako ne bih morala da se opterećujem time i gladujem. Izabrala sam tzv. "bolničku dijetu" koja je poznata u narodu kao dijeta "dvopek, pomorandža, jaje", hehe. Ona traje 15 dana i ja sam uspela da izgubim sve kilograme (a i više) koji su se sa mesec i po dana ležanja nagomilali. Mom oduševljenju nije bilo kraja.
To celo leto 2012. godine sam držala svoju standardnu kilažu pod kontrolom. Međutim, na jesen sam počela da živim sa dečkom i veoma brzo nam je prešlo u naviku da jedemo sve i svašta u svako doba dana i noći. Otkrili smo koliko oboje volimo hranu i uživamo u njoj i to smo na najgori mogući način radili. Pizze, pohovana i punjena piletina, palačinke u 3-4h ujutru... Vreme je prolazilo, a ja sam se polako gojila. Kako je proces zaista bio postepen, nisam ni uočavala promene na svom telu. Znala sam ja da sam se ugojila, bar je odeća tu da nam pomogne da to na vreme primetimo, ali nisam mislila da je u pitanju ništa strašno ni drastično, pa se nisam ni merila na vagi, niti na bilo koji drugi način kontrolisala rast kilograma. Odeća koju inače nosim je šira i komotnija, pa sam samo po par haljina mogla da primetim da to nije to i da su male (mada sam pribegavala čak i izgovorima kako su se skupile pri pranju, iako je ko zna koje pranje po redu bilo).
Situacija se promenila prošlog leta, tačnije u avgustu 2014. godine, nakon što smo se vratili sa letovanja. Jedna jedina slika je bila dovoljna da stanem i da se zapitam šta mi se desilo. Nisam mogla da poverujem kako mi ranije nije bilo jasno da je vreme za promenu. I sada kada pogledam tu sliku, ne mogu da povežem svoj lik sa osobom na njoj. Shvatila sam da nikada nisam bila deblja i odlučila da uradim prvi korak ka rešenju problema, a to je da stanem na vagu. Kada je ona pokazala 78 kg nisam bila iznenađena i shvatila sam da upravo tako i izgledam. Inače, visoka sam 173 cm, zaboravila sam to da napomenem na početku. Naravno, prva stvar koju sam uradila jeste bilo da se opet "žrtvujem" 15 dana i odradim još jedan krug bolničke dijete. Ali, ali, ali... NIŠTA! Ni jedan jedini kilogram nisam izgubila. Međutim, to me nije demotivisalo. Shvatila sam da kilograme koji su se dve godine gomilali ne mogu skinuti za dve nedelje i da je prethodni put sve bilo drugačije, jer sam ih i stekla za daaaaleko kraći period.
Kada je prošao ispitni rok, odlučila sam da se posvetim svom izgledu. Priznaću, posebna motivacija je bilo što mi je svadba u junu ove godine, mada i da nema toga, mislim da bi sam pogled na tu čuvenu sliku bio dovoljan da se pokrenem. Kako je dečko već jednom ranije radio test intolerancije na hranu i uspešno se oslobodio viška kilograma, odlučili smo da oboje to pokušamo, on ponovo, a ja po prvi put. Krajem septembra smo radili test i polako prešli na namirnice koje su nam odgovarale. Što se samog testa tiče, može se uraditi u bilo kojoj laboratoriji, a sve što je potrebno je krvna slika, na osnovu koje vam oni šalju spisak namirnica koje smete, odnosno ne smete da konzumirate.
Meni je skoro sve bilo dozvoljeno, preko mesa, mlečnih proizvoda, povrća, do zitarica. Jedino mi je smetalo to što mi je dosta voća bilo ukinuto, pa sam mogla da jedem samo limun i grejpfruit (koji i nisu baš prva asocijacija na voće, zar ne). Nakon mesec dana, uspela sam da smršam 5 kg. Dečko je smrsao čak 10 kg, ali to je samo dokaz koliko muškarci lakše gube kilograme. Mada, priznaću, njegov spisak dozvoljenih namirnica je bio dosta kraći nego moj i nije uključivao nijedno meso sem ćuretine i ribe, kao ni bilo šta od mlečnih proizvoda, pa je i to verovatno uticalo na bolje rezultate. U novembru sam počela i da idem u teretanu, ali se dalje ništa nije menjalo i pored stalnih promena u ishrani. Pod tim podrazumevam uvođenje isključivo maslinovog ulja, smeđeg šećera, inegralnog brašna i pirinča, himalajske soli itd. Redovno sam trenirala i uspela samo 1 kg da skinem do kraja novembra. U tom trenutku sam imala 72 kg.
A onda sam shvatila da bi daleko bolje bilo da se konsultujem sa profesionalcem tj. odem kod nutricioniste. Od tog trenutka, počinje prava promena i rezultati postaju vidljivi kako na vagi, tako i na oko. Ali o tome u narednom postu o zdravoj ishrani, jer je ovaj već dovoljno dug...
Da li ste i sami pribegavali dijetama i jeste li radili nekada test intolerancije na hrane?
Pozdrav :)
P.S. Ne propustite priliku da učestvujete u ovonedeljnom GIVEAWAY-u i prijavite se ako već niste!
No comments:
Post a Comment